Zašto se raspala Jugoslavija (19)“

Armija je postala srpska”

Za vrijeme dok su se po Jugoslaviji održavali sastanci predsjedništva u nastavcima, JNA je zauzimala jake pozicije u Hrvatskoj...

Da li je tada već bilo jasno da se Jugoslovenska narodna armija faktički stavila u funkciju interesa srpskog naroda, ono što je Jović govorio, da zaštiti pravo srpskog naroda na samoopredjeljenje, ono da se postavlja na granice dokle ima Srba?

TUPURKOVSKI: Armija se tada raspadala, ja ću vam reći otvoreno, to mogu ovde naše majke da potvrde, majke vojnika, da smo mi već nalazili načine da vratimo vojnike Makedonce i više nismo dozvoljavali regrutaciju. Na različite načine. Prvo smo sklonili dokumentaciju, zbog čega je umalo izbio incident u Makedoniji. Drugo, obaveštavali smo porodice onih vojnika na koje smo znali da dolazi red, da se sklanjaju. U našim očima, Armija je već bila ekskluzivno srpskog sastava.

Pretvorila se u srpsku armiju.

TUPURKOVSKI: Pa, ona se pred našim očima u to pretvarala.

I na kraju želio bih da vam postavim jedno pitanje koje sam postavio mnogim ljudima koji su bili na istaknutim funkcijama u vrijeme raspada Jugoslavije. Da li je raspad Jugoslavije bio nužan i da li je morao biti tako krvav? Drugim riječima, da li su rat, razaranja, tragedija i zločini mogli biti izbjegnuti?

TUPURKOVSKI: Ja sam sve što sam mogao da uradim i sve što sam mislio da posedujem kao bilo kakav, čak i elementarni, potencijal stavio u funkciju da ne dođe do rata. To me je bukvalno opsedalo. Inače sam bio potpuno svestan da se Jugoslavija ne može spasiti i dugo sam duboko verovao u toj krizi da se može izbeći rat, s čime bi se spasili ogromni potencijali za mnogo bolji tempo, dinamiku i sadržaj razvoja svih republika posebno. Mi bismo bili u potpuno drugačijoj situaciji. Mi smo sada, verujte mi, u situaciji da sa ljudima iz sporta, recimo, i dalje razgovaramo o tome da su nam opet potrebne lige na tom prostoru zato što je sport pao u svim republikama, jer nema kvalitetnog takmičenja. Sada, gledano sa tih pozicija, da nije bilo rata, mi bismo još imali košarkašku ligu, neku profesionalnu ligu i tako dalje, koja bi bila komercijalna, omogućavala bi timovima da žive i rađala bi kvalitet i nikom to ne bi smetalo. Normalno, sada je politički greh predložiti da opet Cibona dođe u Beograd, ili da Rabotnički ide u Beograd - to je sada politički greh.

A, kada ste shvatili da će raspad biti tako krvav, uz toliko zločina i uz toliko žrtava?

TUPURKOVSKI: Pa, na samom početku, 1991. godine, meni je bilo potpuno jasno. Totalno sam u to bio ubeđen nakon pokušaja da se u vrhovnoj komandi donese odluka o vanrednom stanju.

Tada vam je bilo jasno u šta se ide?

TUPURKOVSKI: Tada uopšte više nisam imao dilema. Tog trenutka smo mi rekli - treba kupiti vreme, internacionalizovati krizu i uvesti međunarodne faktore. I sad se to može lako dokazati kada vidite intenzitet kontakata sa stranim partnerima. Ja sam imao 26 susreta sa dva ministra. Ukupno 47 samo od marta do decembra 1992. godine sa premijerima i ministrima spoljnih poslova Evropske unije, odnosno tada Evropske zajednice. 50 susreta, jedan član Predsedništva. Jer, uvek sam pokušavao da ih ubedim, pošto smo mi dokazali da se može kupiti malo vremena, da inicijative budu dnevne. Uvek nova inicijativa, nova inicijativa. Političke garniture su ušle u rat kada je prestao interes upravo zbog izbora u Americi.

Mislite u suštini da su ušle u rat onog trenutka kad je popustio nadzor Zapada?

TUPURKOVSKI: Apsolutno, novembra 1991. su bili izbori. To se tačno poklapa sa eskalacijom rata u Sloveniji, tačno.

I mislite da bi bilo drugačije da je Zapad nastavio, što se kaže, sa svojom kontrolom, sa svojim pritiskom?

TUPURKOVSKI: Pa, trojke su prestale da dolaze od septembra.

Da su trojke nastavile da dolaze i da je nastavljen intenzivan pritisak Zapada, mislite da bi rat možda bio izbjegnut?

TUPURKOVSKI: Pa, znate šta, ako bismo mi kupili dovoljno vremena, ako bi se u to umešala Amerika koju smo ubeđivali da ne može Evropa sama da spreči rat u Jugoslaviji, do rata na kraju ne bi došlo. Zemlja bi se raspala, ali do rata ne bi došlo. U to sam sasvim ubeđen. Niko nije hteo da se igra sa izolacijom u međunarodnoj zajednici u tom trenutku, niko. Ali, znate, kad je srpsko rukovodstvo procenilo da nema spasa za Jugoslaviju, kada je procenilo da međunarodna zajednica neće intervenisati, Armija je bila ogromna mašina pod inercijom, šta ste očekivali?

Rat.

TUPURKOVSKI: Rat u Bosni. Rat u Hrvatskoj je vođen, na kraju-krajeva, da bi se inscenirao raspad Bosne, da bi se zadovoljile teritorijalne potrebe tih dveju republika, odnosno njihovih rukovodstava i da se može rešiti srpsko - hrvatsko pitanje u njihovim odnosima. Vi danas ako razmislite, zašto bi opet ratovale Hrvatska i Srbija? Nikad više u istoriji neće doći u situaciju da ratuju, jer nema srpskog nacionalnog pitanja u Hrvatskoj.

Zašto se raspala Titova Jugoslavija? Zašto je država koja je bila priznata i na Istoku i na Zapadu i koja je predvodila Pokret nesvrstanih nestala u najkrvavijem sukobu na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata? Ovo je bio posljednji u serijalu intervjua sa učesnicima dramatičnih događaja koji su doveli do raspada Jugoslavije.